Богом дани водопади и оплемењен простор празник су за око и душу. Ако у туристичкој понуди нећемо да учимо од Златибора, ајде онда од њихових села!

Водопади на Гостиљској реци, у златиборском селу Гостиљу, заиста су драгуљи природе. Први у низу је највиши, висок 22 метра. Од њега се уређеним стазама може обићи још десетак мањих, све до ушћа Гостиљске реке у Катушницу.

Ова природна реткост и атракција је празник за око и душу. С друге стране, посетиоце одушевљавају и уређени прилази, стазе поплочане каменом и дрвене и металне ограде  подигнуте због безбедности посетилаца, па клупе, „печурке“ и друга места за застанке и предах.

Домаћински однос у њедрима планине

Прича за себе је зараван изнад водопада, на којој су су базен, фудбалски терен, паркинг, па капија иза које се може само пешке и са улазницом од 200 динара (за одрасле)  преко уређеног некадашњег камењара и пашњака, на коме реку посетилаца чекају освежења и дрангулије, али и чесма и тоалет, корпе за отпатке...

На узгредним таблама читам да о овом Богом даном и оплемењеном простору у општини Чајетина брину Туристичко удружење Гостиље, Парк природе „Златибор“, „Србијашуме“...

Све ово помињем чемеран због ружних и тужних слика на низу локација у нововарошкој општини, а пре свега на Растокама. Због нашег немара, нерада, незнања, трапавости, неодговорности, спорости, али и лоше кадровске политике, те склоности да се хвалимо и пресипамо из шупљег у празно...

Само лепота није довољна да привуче госте

Варошани, посетите Гостиље! Има се шта видети и научити... Мој апел се односи, у првом реду, на такозавне туристичке раднике, на све оне из области туризма, резервата „Увац“, али и у локалној администрацији, који креирају развојну политику или турају параф на средства и веслају о светлој будућности. 

И зашто да се не организује одлазак комбијем или аутобусом, обилазак у неколико тура...?!? Ако их је срамота да носе свеску и плајваз, па ту су савремена сокоћала, а занат се, кажу, краде и очима. И да више папагајски  не понављају како „они  на Златару немају шта од уче од Златибора“.

Традиција краја - камен и дрво

Па ако неће да уче од Златибора у туристичкој понуди и прегнућу, нека купују искуство од њихових села...!?

Има се шта  видети како се скрене на Водицама, од низа објеката и рибњака у Љубишу и Гостиљу, па уређених ресторана и тераса, њихове понуде и услуге...

А Гостиље је на 50 и који километар од Нове  Вароши...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

gostilje