Соколи крепили и душу и тело

novosti.rs ( Д. Гагричић ) 07. март 2021. године Друштво Коментари

Слет - Соколи по повратку из Пожеге, Фото Приватна архива Слет - Соколи по повратку из Пожеге, Фото Приватна архива

Филип Бјелић (25), професор историје тренутно без посла, осветлио прошлост Нове Вароши између два светска рата. Прво соколско друштво у Рашкој области основано на Богојављење, 1924. Имали задатак да подижу телесно здраве и морално јаке грађане.

Прво соколско друштво у Рашкој области основано је у Новој Вароши 1924. године и до Другог светског рата одиграло је запажену националну и културно-просветну улогу, остављајући јак печат на живот и рад старовлашке паланке и околине.

Из познатих фамилија Караматијевића, Стевовића, Томића, Мусића, Бербовића, Борисављевића, Хаџимуртезића, Суботића, Главоњића, Млађеновића, Љујића, Гујаничића регрутовани су чланови, и по неколико из једне породице, који ће "злог пролећа" 1941. године ступити у редове два антифашистичка покрета.

Таму заборава над запостављеним радом ове организације или код неких истраживача помињане само у фрагментима, скинуо је крајем академских студија на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду Нововарошанин Филип Бјелић (25) мастер радом "Соколски покрет у нововарошком крају 1924-1941".

Немар - Соколски дом, усељен 1939. године, данас  не постоји Немар - Соколски дом, усељен 1939. године, данас не постоји

Соколство као велика народна школа, настало у Чешкој 1862. године као изразито словенски националноослободилачки покрет и организација за телесне вежбе, уз име птице која је у словенској народној поезији синоним племенитости и јунаштва, идеал снаге, лепоте и борбености, прве корене у економски заосталом крају пустило је у првој деценији 20. века, али је током три рата делатност замрла.

- Соколско друштво у Новој Вароши основано је на Богојављење, 19. јануара 1924. године, на иницијативу среског начелника и предавача гимнастике у Гимназији Светозара Бркановића, учитеља Величка Марковића, свештеника Јевстатија Караматијевића, др Константина Черњајева, Рајка Рајановића и других, уз велику помоћ "ужичког Чеха" Јосифа Јехличке (1891-1986). Друштво је деловало при Соколској жупи Ужице са задатком да у физичком и културном погледу подиже омладину, а имало је и соколске чете у Дебељи, Радоињи, Бистрици и Радијевићима - записао је Бјелић, тренутно незапослени професор историје.

Сакупљач народне ризнице

Већ десет година Бјелић истражује прошлост завичаја, а и сакупља умотворине народне ризнице - анегдоте, пословице, загонетке, легенде. Како каже, забележио је преко 500 изрека, око 800 песама "из вика", па оне "на бас", те стране речи и изразе. Од заборава отрже старе фотографије и предмете...

Истраживач - Филип Бјелић, Фото Приватна архива Истраживач - Филип Бјелић, Фото Приватна архива

О богатој делатности сокола сведочи обимна архивска грађа, извештаји међуратне локалне и државне штампе, те певачки, позоришни и тамбурашки одсеци, течајеви, приредбе и свечаности, пошумљавање голети и посебно соколски слетови у Вароши, околним местима, па одласци у Сарајево, Љубљану, Праг...

Уз кадровску и финансијску оскудицу, помоћ је стизала од  добротвора, трговаца, занатлија, индустријалаца, понекад из државне касе. Све ове појединости из мастер рада Бјелића код проф. др Љубодрага Димића, уз нове документе, наћи ће се у монографији, коју припрема.

Печат друштва (Фото: Приватна архива) Печат друштва (Фото: Приватна архива)

- Добровољним прилозима и радом у Бистрици је саграђен Соколски дом, а након деценије од оснивања друштво у Новој Вароши је успело да прикупи грађу и материјал за подизање дома. Познати индустријалац Драго Борисављевић (1897-1937) још 1928. године поклонио је плац, док је велики приложник био и његов стриц Милан М. Борисављевић, као и бројни суграђани. Камен темељац положен је 2. августа 1933. године, а кров подигнут 1936. године. Чланови су се у просторије уселили 1939. године, а Дом никад није освећен и свечано отворен - наглашава Бјелић.

Углед - Соколско друштво 1933.  године Углед - Соколско друштво 1933. године

Иако је био део историје града, подигнут уз велик напоре и одрицања, дом у Карађорђевој улици доживео је неславну судбину. Након Другог светског рата зграду је користило ДТВ "Партизан", затим су га Варошани звали "стари Дом културе", пошто су у великој сали све до 1969. биле приредбе и приказивани филмови.

Немаром власти дом је остао без крова, голи зидови су претили да се обруше на главну улицу, па су уклоњени пре неколико година, тако да се данас не познају ни темељи.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

sokolsko društvo filip bjelić


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.