Магична планина Златар ушушкана је између четири реке: Лима, Увца, Милешевке и Бистрице.

Златар планина, захваљујући шумама које заузимају 52 одсто њене површине, од 2006. године носи епитет ваздушне бање. Део тог шумског пространства, у централном делу планинског масива, проглашен је за Специјални резерват природе „Парк шума Ивље”. Посебну вредност представља једини локалитет у Србији на коме је развијена заједница белог бора и смрче на кречњаку.

„Златна планина” се налази у југозападној Србији ушушкана између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. На њој царује смрча или како је још називају смрека, омора, чам, чамић. Осим што је декоративна, смрека је и лековита. У смрековим шумама многи болесници налазе спас за плућа, удишући ваздух богат етеричним мирисима.

Широко распрострањене и очуване смрчеве шуме на северној страни Златара спуштају се до Нове Вароши (960 м н.в.) насељавајући станишта бивших букових шума. Код Пријепоља смрча продире у храстов појас потискујући храстово-грабову шуму на 650–750 метара надморске висине.

Смрча, бели бор, буква и јела својим присуством оплемењују типове шума у којима их срећемо и указују на очуваност природног потенцијала у целини.

Да би се природа сачувала, још 1958. године подручје звано Ивље стављено је под заштиту државе као Предео нарочите природне лепоте. Заштићена парк-шума обрастала је смрчом, белим бором, са мало јеле, понеком буквом, јасиком и ивом. Испресецан увалама и пропланцима, заштићени простор обухватао је 45 хектара под шумом и 20 хектара под ливадама, пашњацима и шумским чистинама.

Златар (Фото: С. Ступарушић)

Мере заштите су стриктно спровођене, чиме је резерват сачувао све одлике спонтано развијене шумске заједнице: изворност, реткост, очуваност и виталност. На основу њих је Завод за заштиту природе Србије, пола века касније, након ревизије, покренуо поступак за проглашење Специјалног резервата природе „Парк шума Ивље”. Локалитет „Ивље” стављен је под режим заштите првог степена, док је локалитет „Водена пољана” у другој зони заштите.

Природно добро, укупне површине од 78,16 хектара, којим газдује Ј. П. „Србијашуме”, налази се на територији општине Нова Варош у катастарској општини Дрмановићи. „Парк шума Ивље” обухвата мозаик шумске састојине смрче и белог бора са примешаним врстама (јела, буква, јасика, ива), пашњака и ливада.

Захваљујући заштити, стручњаци Завода верују да ће се на подручју Ивља сачувати шуме које по свом изгледу, саставу и структури представљају основни репрезент предеоне разноликости, као и семенске резервоаре који омогућавају регенерацију популација шумског дрвећа.

Резерват је значајан, како наводе стручњаци, јер се у њему може посматрати спонтани развој шуме смрче и белог бора. Појединачна стабла белог бора, која висином и старошћу надмашују остало дрвеће у заједници, издвајају се својом лепотом, колоритом и чине укупан пејзаж атрактивнијим.

(Фото: Александар Бубања)

– Заједница белог бора и смрче, настала на сечинама или слободним површинама, јавља се у висинском појасу од 1300–1450 метара надморске висине. Висина стабала је 25–30 м, а пречник око 35 центиметара.

Уз дрвеће ту је и разноврсно жбуње: хајдучка опута – цела биљка је отровна, планинска ружа, клека, зова, пасје грожђе (плодови, црвене сјајне округле бобице су отровне, али је добра медоносна биљка, па је пчеле радо посећују ), леска, бела јела...

На подручју Парка забележено је 86 биљних врста, од којих је 19 заштићено. Овде се гнезди и 17 врста птица.

Резерват се налази на листи подручја која су од националног значаја за очување диверзитета птица у Србији, односно уписан је у националну листу ИБА подручја и међународног значаја за очување и заштиту дневних лептира.

(Фото: ТО Златар)

Локалитет „Водена пољана”, под режимом заштите другог степена, обухвата простор обрастао заједницом смрче са мозаицима ливадске вегетације. Од 2007. године овде се, удаљен 12 километара од Нове Вароши на путу ка Сјеници, у близини шумарске куће, на надморској висини од 1.450 метара, налази Манастир Светих Козме и Дамјана, метох манастира Милешеве. Од највишег врха Златара (Велика Кршева 1625 метара, нешто ниже је Голо брдо) удаљен је два километра, па је приликом посете идеално спојити ове две лепоте, уз посету светињи и одлазак до неког од оближњих врхова.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

zlatar beli bor smrće park šume ivlje