Текст анестезиолога са "Бањице": Ево како изгледа живот на "вештачким плућима"

republika.rs 29. март 2020. године Друштво Коментари

Доктор Лазар Бралушић са института Бањица Доктор Лазар Бралушић са института Бањица

Специјалиста анестезиологије са Института за ортопедско хирурске болести Бањица докрор Лазар Бралушић објавио је интересантан статус на свом Фејсбуку у коме је ширу јавност упознао са процесима који се догађају у телу пацијената заражених коронавирусом, као и принципом рада респиратора за којима у свету влада општи грабеж, с обзиром на то да многима представљају једино наду за спасење.

Статус доктора Бралушића преносимо у целости...

За почетак не бих посебно причао о начину преношења вируса ковид 19, као и најчешћим симптомима код заражене особе. То је област којом се баве колеге епидемиолози и инфектолози и заиста је јако битно добро их саслушати и придржавати се свих њихових препорука. Превенција је главни лек против многих болести па и актуелне пандемијске. Наше главно оружје у овом тренутку је останак код куће. Тако ћемо спречити даље ширење вируса, сачувати здравље других, као и сопствено и олакшати посао здравственим радницима. Они ће бити растерећенији и моћи ће више времена посветити појединцима у њиховом брзом излечењу.

Поред тога, поручио бих свима да не негирају своје симптоме. Уочите их, пропратите и посаветујте се са стручним лицем. Некада благе симтоме грађанин занемари. Да, сви то радимо. Али сада је стање пандемије. Не чинимо само епидемиолошку катастрофу, ширимо вирус и доводимо у ризик друге особе, ми тако губимо драгоцено време у лечењу и компликујемо сопствену болест.

Изолација, лечење и дисциплина лакших форми болести смањиће проценат описаних компликација.

Kод инфицираних ковидом 19 главне и најтеже компликације су описане у раду респираторног система. Наведене су и клинички уочене вирусом изазване пнеумоније које се могу проширити дифузно - на оба плућна крила. Најтеже форме се завршавају АРДС (акутни респираторни дистрес синдром).

АРДС представља стање које нагло настаје и карактерише га остећење алвеола са накупљањем течности у и/или око њих и тако се губи њихова функција. Да поједноставимо.

Ваздух који дишемо садржи одређени проценат кисеоника. Kада здрав човек удахне ваздух, он струји кроз дисајне путеве до плућних алвеола. Ту се дешава размена гасова, кисеоник улази у организам, угљендиоксид излази, човек након тога издахне вездух. Тај кисеоник који се удише је потребан за нормално функционисање ћелија у организму- најбаналније речено. Kада се дешава описана компликација код ковид 19 инфекције, запаљенски процес на плућима подразумева нагомилавање течности и запаљенских ћелија у тој алвеоли где се врши размена, као и око ње.

Даљим патофизиолошким процесима ремети се структура и функција те алвеоле и у њој се не може извршити потребна размена гасова. Што је већи део плућа захваћен, то већи број алвеола нема своју функцију.

Пацијент добија мање кисеоника - настаје хипоксија у ткивима.

Главни терапијски приступ је оксигенотерапија. Терапија кисеоником може бити различита. Од најобичније маске или катетера који се пласира у носне шуплине, па све до механичке вентилације на различите начине. Суштина је да се проценат кисеоника који удишемо преко маске повећа и да се надомести слаба функција одређених делова плућа.

Међутим када се велики проценат плућа “искључи“ из нормалне функције услед компликације болести, нажалост терапијски приступ бива опсежнији и такви пацијенти постају зависни од респиратора.

Зато је битно пратити своје тегобе и омогућити себи мање инвазивне начине лечења, а самим тим и бољу прогнозу излечења.

Kао специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, моје колеге и ја смо едуковани за рад са најтежим пацијентима - пацијентима који су животно угрожени, који бораве у јединицама интензивног лечења и који су често и на механичкој вентилацији (респираторима).

Респиратор представља машину коју пацијенти често називају "вештачка плућа“. Она то заиста и јесу, донекле. То је специјално израђен апарат са софтверским делом у који се уносе одређени подаци о пацијенту, као и одређени параметри по којима желимо да апарат ради.

А шта он ради?

Респиратор у ствари преузима функцију удаха и издаха код пацијента код кога је тешко нарушено дисање. То се може обавити на два начина. На неинвазивни и инвазивни начин.

Неинвазивна механичка вентилација представља начин вентилације пацијента када машину спојите са пацијентом преко фаце-маске или посебне кациге које се навлаче преко главе.

Односно, пацијент преко маске која мора добро пријањати уз лице удише и издише оно сто машина испоручује за њега. Инвазиван начин је други начин везе између пацијента и машине. За то је неопходна интубација пацијента. Kроз нос или најчешће уста пласира се једна силиконска цев која се фиксира у трахеји пацијента. Kроз ту цев се врши директан удисај ии издисај ваздушне смеше. Интубацију врши едуковани лекар уз асистенцију струшног кадра у одређеним условима. Сама процедура је инвазивна за пацијента и спроводи се код најтежих форми компромитованог дисања.

Да ли ће пацијент бити на инвазивној или неинвазивној вези са респиратором зависи пре свега од тежине самог стања код пацијента, али и других фактора који ће сагледати лекар и поставити индикацију за начин вентилаторног лечења.

О томе којим модалитетом респиратор може обављати своју функцију - постоје различити модови рада распиратора - не бих овде говорио. То су протоколима прописани терапијски модалитети који зависе од врсте болести која се лечи.

Битно је напоменути да сваки пацијент који је на инвазиван, а и велики проценат на неинвазиван начин зависан од респиратора, животно је угрожен пацијент. Не значи да ће тај терапијски приступ увек имати позитиван учинак на излечење пацијента, али представља шансу за живот и велику помоћ ка повратку нормалне функције дисања код пацијента.

Засада и даље једна вентилаторна машина може вентилирати плућа једном пацијенту. Постоје неки случајеви забележени сада, у доба пандемије, у којима су лекарски стручњаци са једним респиратором одржавали живот истовремено код више пацијента. Све је то и даље засновано само на претпоставкама, као и на специфицном стању друштва у пандемији када је број респиратора јако ограничени с обзиром на потребе за интензивном терапијом.

Моје колеге и ја радимо у ИОХБ Бањица, која не представља прву линију у лечењу оболелих од ковида 19, већ засада збрињавамо сва ортопедска стања на нивоу града, као и државе. Желео бих да упутим огромну подршку свим колегама у KЦ Србије, Инфективној клиници, KБЦ "Драгиша Мишевић", као и свим колегама у Нишу, Новом Саду и широм Србије. Наш посао је веома обиман и ван пандемијског стања, а тренутно је на њима велики рад и додатна пожртвованост у спасавању живота људи.

Порука за крај #ОстаниKодKуће

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.