У коначиштe „самараша“ у дивљини Вучије стигла соларна струја уз помоћ донатора. Браћа Кнежевићи, из околине Бања Луке, десет година секу дрва у горама Старог Влаха.

- Кад и нам свану, кад нас огреја сијалица?!Шест година у овој дивљини, у мраку, готово да оћорависмо уз гашњачу и батеријске лампе.

Електрика обасја собу у коначишту у Вучији, а дрвосеча Драган Кнежевић поскочи са столице, скоро до тавана. Жуљевита рука честита мајстору Раду Бралушићу, што је довео струја, а кад се на ТВ екрану појави слика „к'о млеко“, тресну шаком о сто. 

- Сад је живот колико-толико нормалан.Биће ноћи краће...Хвала добрим људима што су нас се сетили! - изусти Драган, док му очи заискрише, наздрављајући мученицом.

Лагер - цепанице на камионском путу

Тројица браће Кнежевић – Дарко (43), Драган (35) и Петко (34) из Агиног Села, код Бања Луке, познатији као „самараши“, већ десет година крстаре горама Старог Влахом.У Златару, Јавору, Босању, Каменици и Козомору секу и извлаче дрва или их из недођија износе на самарима коња до камионског пута. Одавно запустела фарма некадашње задруге у Вучији, у брдима између Нове Вароши и Кокиног Брода, шест година им је дом и база из које полазе на посао, али и проводе зиму, чекајући да шева запева.

Честитке - стигла струја и ТВ слика - Драган Кнежевић и Раде Бралушић

- На 250 метара од фарме пролази далековод за засеок Рољевићи у Каменици.Нудили смо да купимо бандере, учествујемо у радовима да добијемо струју, али су се, и поред обећања, испречили неки технички услови. Годинама се довијамо: за осветљење у собама за смештај и штали повремено смо користили агрегат, али је велика потрошња нафте - 12 литара на 10 сати. Месо и друге намернице чувамо у замрзивачима код пријатеља у селима – казују Кнежевићи.

Електрика са крова колибе Марка Прелића, чобанина и усамљеника у оближњем Великом Пољу, била је повод да сине и у мраку Вучије. Браћа Драган и Зоран Јеликић и рођак им Алекса, који су од Шумског газдинства узели буковину „на пању“, а Кнежевићи врше санитарну сечу, као и електричар и возач Лимских ХЕ Раде Бралушић, одлучили су да олакшају боравак шумским радницима. Трошак за поклон - увођења соларне енергије и набавку ТВ апарата ће, кажу, поделити на равне части.

- Панел плоча од 200 вати на крову зграде и два акумулатора напајају десетак сијалицa, пуне мобилне телефоне, а могу да радe телевизор и мањи фрижидер. И кад нема сунца, биће струје петнаестак дана, наравно уз штедњу – наглашава Бралушић.

Домаћица - Милица Аврамовић брине о белом мрсу и башти

Хлеб са девет кора Кнежевићи зарађују од малих ногу, пошто је осмочлана породица остала без храниоца.Дарко подсећа да се коњу за реп и самар ухватио чим је завршио шести разред. У надницу су се рано отиснули из завичаја, петорица браће су годинама занат шумских радника пекли код газде у околини Врања.Уз позајмицу је Дарко купио прве коње и сада имају два „штајерца“ и девет мјешанaa, а цена сече и извлачења по просторном метру је 1.500 динара.

- Кишно лето и блато на сваком кораку данима нам није дало у шуму. Четири товарна коња изнесу у једној тури 1,5 метара дрва, и на дужем дану направи се седам-осам тура.У Козомору и Мангури смо, због тешког терена и удаљености, у две етапе износили цепанице до лагера и камиона – казује Дарко.- Кад би се идућег пролећа бар мало поправио пут од Тикве до Вучије...

Залихе спремни за зиму у недођији Вучије

МИЛИЦА – ШЕФ КУХИЊЕ

Тешкоће живота у врлетима са „самарашима“ дели Милица Аврамовић (62) из Горњег Милановца. Десет година је шеф кухиње и брине и о малој фарми - крави, овцама, свињама, кокошкама, мачкама, псима. Дрвосече не оскудевају у белом мрсу, а Милици помогну у сетви и гајењу поврћа тако што узору башту.

СЕНО И ЖИТО

За 11 коња Кнежевићи су спремили 200 товара сена и залихе жита. Кад извлаче грађу коњи не могу без 10 килограма кукуруза и зоби, а осталим данима овај оброк им је три пута мањи.Иначе, коња за шумски рад нема без 1.300 евра, а „обућа“ (метални ков) кошта 30 евра и може да издржи три месеца, некад и краће. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.