Сељаци на Златару открили како да необичним изумом чувају хељду и кромпиришта од дивљих свиња и јазаваца. Дивљач огуглала на плашила и ограде, па је за летину једини спас "артиљерија на плин".

У ЧУДУ су се, слушајући у глуво доба ноћи необичну паљбу, налик артиљерији, сељаци на Златару питали: "Да л' грувају на Задру топови", "ил' се тресе земља од истока?!" Викендаши и гости којима су удари и јека у висовима планине реметили сан, изјутра су се жалили: "Бије, брате, ко Свети Илија!"

А оно су, кад се сазнало, на опште задовољство старачких породица и малобројне млађарије у раштрканим засеоцима - грували гасни топови, бранећи њиве под хељдом и кромпиром од дивљих свиња и јазаваца, нагонећи их "на буљуке" и у бег. "Рат" увелико траје јер је убирање плодова "црне житарице" окаснило због кишног лета, а вађење кромпира је у пуном јеку.

- Од напасти сам спасао род хељде на парцелама у Оградици и Ладној води. Само једну ноћ закасних и упаде дивљач на окућницу, неколико дана пред жетву и долазак комбајна. Срећом, друге ноћи растера их топ - прича први тобџија из Мишевића Микица Прелић.

Баш кад се спремао да са два реда жице и чобаницом на соларну енергију чува летину од штеточина, Прелић је, каже, преко Интернета сазнао за топ произвођача из Турске и у Крушевцу га пре месец дана платио 30.000, мада има и знатно јефтинијих. Ову направу је, иначе, први у Аљиновачко поље донео Мине Драшковић из Мочиоца да му чува кромпиришта, а кесу су за куповину дрешили и Обрад Шапоњић из Радијевића и Срђан Лојаничић из Акмачића.

Купе зрно хељде пре него што најезда дивљачи докрајчи род

Сељаци лако и брзо премештају топ на нови положај. Не треба му посада, а обука за дејство без барута и чаура кратко траје: на програматору се зада време паљбе, на 15, можда 30 минута или чешће, па варница из батерије кресне на плин у цеви. Уз пуцањ, ноћу сева и пламен, тврде горштаци.

- Е, оном што изуми ово - хвала где чуо и не чуо! Накотили се зулумћари у пећинама клисуре Вељушнице и шумама Златара, никад их није било оволико, па отимају оно берићета што је остало од магле и киша. Таман кад се сељак нада да откине који динар од хељде, која је тражена, комшије са неких парцела немају шта да унесу у амбар - огорчен је старина Милош Томашевић.

Планинци подсећају да њихове муке нису ништа мање од Кочићевог Давида Штрпца. Лукави јазавци, па и свиње, кажу, огуглали на све, баш као власт, па не маре за страшила, најлоне, траке, ограде...

- Ма каква страшила, чешу се о њих! - јадикује Драган Чоловић. - Дежурали смо до поноћи, а онда појачавали радио-апарат. Само ли окренемо леђа њиви, јазавци упадају, после их пук војске не може истерати! Оно класа што не поједу, они угазе и оврше. Иако није била дозрело зрно, морао сам да пожњем око 30 ари хељде, да има бар за који качамак или питу. 

УДАЛА СЕ ЧОБАНИЦА

СЕОСКИ шерети збијају шале на рачун власника имања и тобџија. Кажу им да ће нове направе "добити ноге", као електрична чобаница оног домаћина који је изјутра затекао цедуљу са поруком: "Ја сам се удала, тражи другу". Уморног комшију будили су иза поноћи мобилним телефоном да промени радио-станицу на апарату у њиви "јер са ње јављају зверињу где нема страже".

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.