Узорни сточари везују судбину за дедовска огњишта под Јавором. Произвођачи и мајстори златних руку враћају наду да у врлетима има живота и о(п)станка, да су своји на своме...

Вијорење барјака  на роговима нових кућа, као знак да су ту свија ново породично гнездо и кошуља за дар мајсторима – права су реткост у селима под Јавором.Више је угашених огњишта и сеоба него нових здања, али  неке од оних што се граде – изазивају дивљење или чуђење мештана. Ипак, враћају наду да у врлетима планина има живота и о(п)станка,

Кућа Јелића на Рудинама, некадашњем летњем станишту колибара

Десеточлана задруга  са три генерације Јелића из Дебеље, гаји око 50 грла говеди и не кубури са продајом сира од млека 18 крава. С пролећа ће се, кад  изађу колибама, уселити у нову кућу, са два спрата, подрумом и потрковљем. Граде је на Рудинама, код Врлог дола, на  летњем станишту чобана и планинки. Јелићи су последњи колибара у читавом крају, а сада овде, уз неколико комшијских нових кућа,  ниче  сеоско насеље. Крај некадашњих колиба  има, кажу,  више простора, ближи су њивама и паши, а бољи је и прилаз са асфалтног пута.

Златне руке сеоских младића Радомира и Драшка Јелић

- За који дан дижемо цреп,  а онда, кад дозволе послови, уз „бубњару“,  настављамо малтање зидова.Све до сада смо, изузев дела инсталација, урадили својим рукама – казује младић Радомир Јелић, за кога брат Драшко, отац Душко , стриц Илија и деда Миле кажу да је „главни дунђер“, који је очима крао занат   од зидара и осталих мајстора што су навраћали у село.

Домаћинство  Луковића из суседних Божетића, украј пута Нова Варош - Ивањица, уградило је у кућу 10.000 блокова И 20 кубика грађе.Од темеља до шљемена све је по замисли најстаријег чана, Недељка, који се од малена бавио мајсторлуком, док су му помагали син Миле и унук Радиша, а плоче је наливала моба, уз помоћ  миксера и пумпи за бетон.

Самоуки мајстори – Миле и Недељко Луковић

- Градим кућу за унука Радишу, ђака седмог разерда,  да се сутра не мучи, да се не жали да је тескоба.А ђе и да оде? Овде ће бар бити свој на своме! Може да се живи ко држи стоку и хоће да ради – одговара Недељко Луковић на запиткивања комшија и нагађања да ће  унук „дићи сидро“.

Луковићи имају 36 хектара имања, истина у кршу и искрченим њивама, на паши је 25 крава, а годишње испоруче 13 тона паприке у павлаци.

Благо: река млека са пашњака Јелића

 Ове две сеоске породице  зидају куће тек пошто су  добро одрешили кесу за измену расног састава стоке, па  уложили у стаје,  машине...Сад има одакле и за своју душу, за мерак, пуно срце...

ВОДОНОШЕ СА  ЦИСТЕРНАМА

У безводном  крају Луковићи су тек из трећег покушаја угасили жеђ, доводећи воду из седам километара удаљених Љепојевића, док Јелићи чекају реализацију једног од два општинска пројекта. Водоноше сваки други дан тракторима одлазе на врело у  Штиткову,  а у возном парку имају – четири цистерне?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.