Чувају успомене на варош које нема

novosti.rs ( Д. Гагричић) 14. јануар 2018. године Варошани Коментари

Реткост - први хотел на разгледници из 1932 године Реткост - први хотел на разгледници из 1932 године

Потомци фамилије Кулић брину о наслеђу с краја 19. века. Слике хана старог 150 година и првог хотела у крају.

Сa зидова у домовима Миле Коруновић Делић (1947) из Београда и њеног брата Предрага Педа Коруновића (1950) у Новој Вароши - гледају преци. У рамовима и албумима староставне слике, а у родослову, исписаном краснописом "по казивању и знању" њихове мајке Смиљке - породично стабло лозе Кулићa и гране оних са којима су се ородили. Чељад греју и успомене и слике вароши које нема...

У збирци грађе коју не може заобићи будућа монографија или изложба старина, посебно место заузимају породичне фотографије Раденка Кулића (1884-1964), трговца и власника првог хотела.

Кулићи су старином од Пиве и овамо се доселио Јово, хаџија. На каменом белегу, "крсташу" на варошком гробљу, за вечни спомен уклесано је да је био трговац, поживео 65 лета и умро 12. априла 1828. године. Кулића хан, коначиште и место сусрета трговаца, имао је више од 150 година, када се од старости срушио 1944.

- Кулића хотел, прекопута хана, деда Раденко је подигао 1932. године, на месту садашње управне зграде комуналаца. Хотел је освештан уз велику свечаност и беседу проте Јавстатија Караматијевића, дединог ратног друга. За тадашње прилике хотел је био луксузно опремљен: са четири сале, кадама и билијаром, поред осталог, а на посуђу и постељини, набављеним у Сарајеву, био је угравиран монограм РК. Варош је била господствена - казује Мила Коруновић Делић.

Претке не дају забораву - Предраг Коруновић и Мила Делић Претке не дају забораву - Предраг Коруновић и Мила Делић

У пламену ратног вихора, у игри судбине и живота, нестало је све што су имали Кулићи. Немачка јединица је, како подсећа Педо Коруновић, 20. октобра 1943. године запалила хотел, после сукоба са четницима, који су држали град.

- У пепео се на згаришту хотела и оближње породичне куће претворио иметак, успомене, ратно ордење и споменице деде Раденка из Другог балканског и Првог светског рата, из кога се вратио са седам рана, па тапије, признања за добротворни рад. Ово слика и докумената, што је до данас сачувано, добили смо од родбине - породица Ђековић, Зорић, Ратковић... - прича Мила.

Породица Кулић (Раденко први с лева) Породица Кулић (Раденко први с лева)

Бринућу  о коренима и сведочанствима прохујалог времена, што је породична традиција, Мила настоји да са наследницима од зуба времена сачува и стару кућу прадеде Јеврема, подигнуту 1900. године на Зебиновцу. Кућу краси низ специфичних архитектонских решења и градитељско умеће, почев од дрвених украса, до намештаја, покућанства и пећи допремљених из Солуна.

- Деца су нам у свету, па желимо да, поред фотографија уступљених Библиотеци, део вредних ствари поклонимо музеју родног града за етнографску изложбу, која би била допуњена предметима и експонатима и из осталих старинских кућа. У Вароши су заборав и немар дуго царовали, мало је старина сачувано!

Петао на згаришту

Прво  јутро после немачке паљевине хотела и куће, комшија и некадашњи слуга Кулића, Мујо Вефић, бануо је у двориште погорелца Раденка са џаком брашна на рамену и петлом у наручју. Сви су у околини знали да је комшија донео оно што је имао. Певац је оглашавао почетак кућења и живота на новом огњишту, а народ приповедао како је Раденко помагао сиротињи и слугама, често и кришом од чељади. За наук млађима, подсећало се: иза људи остаје само оно добро што учине.

Кулића хан, 150 година коначиште и стециште трговаца Кулића хан, 150 година коначиште и стециште трговаца


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.