Локалне самоуправе подржавају доношење нове медијске стратегије

ppmedia.rs 05. децембар 2017. године Друштво Коментари

Гвозден Николић председни УММР-а, Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а и професор Станко Црнобрња члан Радне групе за израду медијске стратегије Гвозден Николић председни УММР-а, Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а и професор Станко Црнобрња члан Радне групе за израду медијске стратегије (foto: ppmedia.rs)

Како ће се финансирати медији у наредном раздобљу, да ли се држава повлачи или остаје у медијима, предстоји ли социјални дијалог и какав је однос општинских и градских власти према локалним гласилима, где се јављају цензура и аутоцензура, све ово биле су теме трибина које су у Пријепољу и Новој Вароши одржане у организацији Удружења медија и медијских радника.

Радна група за израду нове медијске стратегије полако посао приводи крају, пре завршетка године стратегија ће бити готова наког чека ће уследити јавне расправе а потом би у фебруару наредне године она требала да буде прослеђена Влади Србије на разматрање. На панел дискусији у Пријепољу и Новој Варош присутне је занимало и то какав је став радне групе о повлачењу државе из медија за шта се залажу поједина новинска удружења.

– Став мој лични а и онај који преовладава у радној групи за израду нове медијске стратегије и код колега из синдиката новинарских, је да је та прича о повлачењу државе из медија штетна и да то треба да се заустави. Мора се пронаћи рационалан план како ће држава да остане присутна у медијима- казао је члан радне групе за израду стратегије професор Станко Црнобрња.

Гвозден Николић председни УММР-а, Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а и професор Станко Црнобрња члан Радне групе за израду медијске стратегије Гвозден Николић председни УММР-а, Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а и професор Станко Црнобрња члан Радне групе за израду медијске стратегије (foto: ppmedia.rs)

О тренутно лошем положају новинара у Србији и томе како би будућа стратегија могла да поправи то стање говорила је Драгана Чабаркапа председница СИНОС-а.

– Оно на чему ми као синдикат новинара то је да се успостави дијалог између представника медија, дакле синдиката, представника запослених и послодаваца. Србија је за сада једина земља у региону у којој то не постоји – истакла је Чабаркапа.

Свима је јасно да су медији један од стубова сваке државе али, на жалост, код нас су медији и медијски радници у последњих десет година толико уништени па је последњи час да се та ситуација поправи поручио је са трибине Гвозден Николић председник Удружења медија и медијских радника.

– Удружење медија и медијских радника свакако се са синдикатом новинара Србије и са још неколико медијских удружења бори против медијског мрака. Та борба није начин на који ће се затворити Тањуг, који ће пустити низ воду Политику која је излазила и за време окупације или решити се Новости јер знамо сви ако држава се повуче истог дана је тамо стечајни управник и стављен катанац – нагласио је Николић.

Председници општина Прибој Лазар Рвовић и Нове Вароши Радосав Васиљевић, сматрају да би за локалне самоуправе било од изуезтног значаја да имају могућност оснивања медија те да би то поправило и сам положај новинара у малим срединама као што су ове две општине.

– Нама би то значило много, и било би јако добро да локалне самоуправе имају медије под својом ингеренцијом. Сигурно би и средства која издвајамо за финансирање медија из буџета била далеко већа – рекао је први човек града подно Златара Радосав Васиљевић. Он је додао да је општина подно Златара пре свега туристичко место и да су им потребни и национални медији који су својим трајањем и радом заслужили поштовање, а међу њима су свакако Вечерње новости, Политика и Тањуг.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић и члан Општинског већа задужен за информисање Стефан Србљановић Председник општине Прибој Лазар Рвовић и члан Општинског већа задужен за информисање Стефан Србљановић (foto: ppmedia.rs)

Према речима председника општине Прибој, Лазара Рвовића мање средине немају теоретске шансе да имају независно и квалитетно новинарство и информисање, ако немају помоћ локалне самоуправе.

– Треба дозволити локалним самоуправма да формирају свој јавни сервис или регионални. Онда ће имати свој интегритет, финансијску независност, регуларни начин финансирања, пристојне плате и наравно да се зна ко може да се бави новинарством. Политичари се ту могу мешати само да бирају директора. Локални медији су сматрали да ће после приватизације бити незавизнији, али по мени они су сад у много зависнијем положају него пре- , наводи Рвовић.

Реч на трибинама узели су и новинари који посебно указују на тежак материјални положај колега тврдећи да је то основни разлог необјкетивног и неслободног информисања.

Новинар Драгољуб Гагричић из Нове Вароши наводи да се ова општина налази у веома тешкој ситуацији када је локално информисање у питању.

– Морамо одржати локалне медије који су расадници кадрова и информација. Наши грађани више знају колики је снег на Гренланду и јесу ли гладни ирваси него да ли је рашчишћен превој на Златару. Нама недостају сервисне информације, из свакодневнице и низа области живота. Не знам зашто се Нова Варош гура у субрегион коме, истина, геофрафски припада, а не знамо шта се догађа у општинама на које смо животно упућени – у Ивањици, Ариљу, Чајетини? Зашто се одустало од пре неку годину договореног отварања медијске радио и ТВ установе на Златибору, коју би тамошња привреда помагала да опстане, а ми из малих општина на њу се „качили“ и сарађивали- , казао је Гагричић.

У овом дијалогу осим представника власти учествовали су и чланови опозиције који су такође изнели своје виђење када је нова медијска стратегија у питању и осврнули се на рад локалних медија.

Одборница СДП у Пријепољу Суанита Челебић истакла је да је доношење нове медијске стратегије преко неопходно јер је информисање сведено на таблоидне натписе и ријалити програме.

– Медији не служе само за забаву већ би превасходно требало да информишу, али и едукују грађане, то се такође односи и на локалне медије-, нагласила је она и додала да је објективно информисање приоритет.

Детаљ са трибине одржане у Пријепољу Детаљ са трибине одржане у Пријепољу (foto: ppmedia.rs)

Њен страначки колега Изудин Шантић је казао да није задовољан тренутним стањем у локалним медијима, тврдећи да у општини Пријепоље влада “медијски мрак”.

– Ако узмемо за пример званични сајт општине Пријепоље који није ажуриран неколико година, то је довољан пример колико је локална власт заинтересована за објективно информисање-, рекао је Шантић.

Он додаје да је задатак како власти тако и опозиције да омогуће објективно информисање грађана и да сви они који покушавају да им то ускрате или на било који начин ометају новинаре да раде свој посао како треба, буду санкционисани.

Александар Новаковић, из нововарошких Двери сматра као грађанин да на телевизији као најпопуларнијем медију данас нема реалности и да се сем ријалитија и политичких монолога не може ништа друго гледати.

– Стање у медијима је поразно и држава би требало да се позабави искорењивањем овог проблема као и претходног погубног система по којем су фукционисали медији- , каже Новаковић.

И ако су уредно добили позив да присуствују трибини и узму учешће у раду представници локалне власти у Пријепољу нису се одазвали позиву Удружења медија и медијских радника.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.