Зaшто се потцењује значај шумарства?

Д. Гагричић 03. фебруар 2017. године Екологија Коментари

Под теретом страдају путеви Под теретом страдају путеви

Власти жмуре на проблеме, годинама изостају анализе. Сеча и прерада дрвета, после сточарства, најзначајнија грана привређивања. Забринути власаници траже анализе Института за шумарство и мере за спречавање сушења стабала.

Међу приоритетима у развоју општине Нова Варош најчешће се истичу пољопривреда и туризам, а шумарство ( узгој, сеча, прерада) се не помиње,  као да се не ваља! Имају ове две гране значајне потенцијале, али и бројне ограничавајуће факторе.

Од 58.441 хектар, колика је површина општине, према подацима Шумског газдинства од пре неку годину,  шуме покривају 25.298 хектара или 43,28 одсто територије. Преко 9.000 хектара шума је у приватном поседу, а остало је државно власништво. Заборавља се, изгледа и да су четинари и лишћари важан еко-систем и, уз воду, највеће благо  Старог Влаха.

Шумарство и прерада дрвета годинама су, после сточарства, најзначајнија грана привређивања овог краја, обезбеђујући  власницима  додатне приходе из њихових забрана, али и  запошљавајући велики  број радника – од дрвосеча, рабаџија, па до превозника, стругара и  погона за производњу пелета.

Прерада - уз сечу и превоз, стругаре запошљавају велики број радника Прерада - уз сечу и превоз, стругаре запошљавају велики број радника

Једна анализа на нивоу нововарошке општине, коју би припремила Канцеларија за локални развој  и сви актери у шумарству, показала би да се ова област неоправдано потцењује и запоставља, пре свега  због  количине посеченог дрвета,  броја погона  (и механизације којом располажу, а која је драгоцена у одбрани од мећаве и леда), те  дохотка и профита који се остварују, до низа отворених питања и горућих проблема, али  и корака што их треба предузети да се „зелени рудници“ боље искористе.

Нема  финалне прерад

Изузев неколико ситних покушаја прераде кроз вишу фазу, наша општина се не може похвалити продајом финалних производа од дрвета, нити удруженом понудом и пласманом,  већ се деценијама учинак стругара мери кроз резану дрвену грађу – даску,греде, рогове, летву и окорке, а преко Златибора и Јавора замичу и трупци.

Нововарошка општина оскудева у путевима  - шумским, засеочким и сеоским - којима се извлаче грађа и огревно дрво,а неки су у лошем стању због конфигурације терена и слабих елемената коловоза.То повећава  трошкове рпевоза грађе и причињава штете власницима возила. Из села упозоравају да су узалуд постављене табле о дозвољеном терету, јер је контрола – ничија брига, нити има информација о учинку инспекција. 

Једна темељна анализа или информација о стању у шумарству  показала би и са колико се шумских и противпожарних путева располаже и где недостају, шта то треба урадити и колики део колача издвајати од зарађеног у сечи и преради. Неопходни су и нови мајдани тампона и камена за подлогу на путевима и рад мобилних дробилица, како би се смањили трошкови превоза.  Чињенице су да у неким забранима труне дрво због неприступачности терена и цене извлачења... 

Путеви за извлачење грађе чекају камену подлогу Путеви за извлачење грађе чекају камену подлогу

Немар узима данак  

Сведоци смо да у шумама данак узимају пожари, ледоломи, те олујни ветрови, а  највећи, свакако – сушење стабала.Ситуација је изуезно алармантна идраматична, ма колико је  неки покушавали сакрити или улепшавати?!  

Понегде је сушење стабала четинара  спорадична појава, али има сушења  читавих парцела или стотине хектара, као у клисури Тисовице и околини. Зато су одавде забринути мештани  пре више од  годину дана упутили захтев Скупштини општине да на лице места дођу стручњаци Института за шумарство и Шумарског факултета и „црно на бело“ дају о узроцима сушења. 

 У оптицају су бројне тврдње: да је сушење  природна појава или последица киселих киша и суше, као и да су се шуме подигле на теренима где никад нису биле, да изостаје прореда...Власници поседа зебу и да велики учинак имају и   секундарне појаве  у шумама где нису уклоњене  сушке – епидемије поткорњака и других болести. 

Струка и инспекције Управе за шумарство треба, свакако, да дају и суд како се заводи шумски ред након сече, поготову у појединим приватним парцелама. Грађана занима, а требало би и власт - колики је учинак у мерама контроле и примени низа метода заштите шума, али и санкција, пре свега на уклањању оболелих и осушених стабала. Може ли се, на пример, обелоданити  колике су казне и да ли су кога стигле? 

Иако природа више од људи чини на пошумљавању (зарастају пашњаци, ливаде, њиве, гора се промиче окућницама),неопходни су нови засади. Истина, нема већих голети,али бројне парцеле, окрајци, урвине, вододерине и камењари чекају зелени тепих садница. Искуство, бар из других средина, показало је да неке превоје и делове саобраћајница треба штитити од ветрова и снежних наноса.

Штете - сушење шума у клисури Тисовице Штете - сушење шума у клисури Тисовице

У анализи не могу изостати ни осврти на канале сиве економије и избегавање обавеза лифераната грађе, на које многи указују, затим жалбе сељака на процедуру дознаке сече (па је неки избегавају), те заштиту шума од отпада и дивљих депонија...Посебна тема свакако су могућности коришћења био-масе за грејање.

Ако је локалној управи стало до развоја ове гране, подршке селу и предузетницима – онда се не може више маћехински односити према шумама и жмурати пред  вишегодишњим проблемима и споровима, већ ће се озбиљна анализа, са предлогом мера, наћи пред одборницима.

Oznake: sume obolele šume


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.