Потомци подигли белег јунаку са Дрине

zlatarinfo.rs (Dragoljub Gagricic) 03. октобар 2016. године Друштво Традиција Коментари

Otkrivanje spomen-ploce u Zlosnici Владe, Микица и Мирољуб Шапоњић на откривању спомен-плоче (фото: Д. Гагричић)

На чесми украј пута у Злошници, у нововарошком селу Вилови, откривена спомен-плоча ратницима 1912-1918. године и Здравку Шапоњићу, Солунцу и носиоцу Карађорђеве звезде

У славу и част јунацима одбране Србије 1912-1918.године и Здравка Ђ. Шапоњића (1891-1953), из нововарошког села Вилови, Солунца и носиоца Карађорђеве звезде, на Шапоњића чесми украј пута у Злошници, у недељу (2. октобра), откривена је спомен-плоча.

Спомен-плочу су открили Здравков унук Микица Шапоњић из Београда и Мирољуб Шапоњић из насеља Бабића Брдо, један од учесника акције потомака у подизања белега доброљним прилозима. Иницијативу су покренули синовци - недавно преминули Живко Шапоњић из Београда и Владе Шапоњић из оближњег засеока (на раскрсници за Вилове), који је био најупорнији да се уреди простор око чесме и ода захвалност ратницима.

У славу раника- запис са чесме крајпуташице У славу раника- запис са чесме крајпуташице

- У борбе за слободу Србије у Првом светском рату пошло је 19 Шапоњића са подручја нововарошке општине. На бранику домовине остало их је 12, а кући се вратила седморица, међу којима и Здравко, са Карађорђевом звездом и Албанском споменицом на грудима - рекао је Недељко Шапоњић, пензионисани учитељ из Комарана, који годинама прикупља сведочанства о лози ове фамилије и селу.

Подсећајући на животни пут ратника Ибарске дивизије, Недељко је рекао да је Здравко - јунак са Дрине и да је на том ратишту 1914. године заслужио Карађорђеву звезду, највеће војничко одликовање тог времена.

У славу и част јунацима одбране Србије 1912-1918.године и Здравка Ђ. Шапоњића (1891-1953), из нововарошког села Вилови, Солунца и носиоца Карађорђеве звезде, на Шапоњића чесми украј пута у Злошници, у недељу (2. октобра), откривена је спомен-плоча.

Спомен-плочу су открили Здравков унук Микица Шапоњић из Београда и Мирољуб Шапоњић из насеља Бабића Брдо, један од учесника акције потомака у подизања белега доброљним прилозима. Иницијативу су покренули синовци - недавно преминули Живко Шапоњић из Београда и Владе Шапоњић из оближњег засеока (на раскрсници за Вилове), који је био најупорнији да се уреди простор око чесме и ода захвалност ратницима.

Дуг прецима-потомци и поштоваоци традиције Дуг прецима-потомци и поштоваоци традиције

- У борбе за слободу Србије у Првом светском рату пошло је 19 Шапоњића са подручја нововарошке општине. На бранику домовине остало их је 12, а кући се вратила седморица, међу којима и Здравко, са Карађорђевом звездом и Албанском споменицом на грудима - рекао је Недељко Шапоњић, пензионисани учитељ из Комарана, који годинама прикупља сведочанства о лози ове фамилије и селу.

Подсећајући на животни пут ратника Ибарске дивизије, Недељко је рекао да је Здравко - јунак са Дрине и да је на том ратишту 1914. године заслужио Карађорђеву звезду, највеће војничко одликовање тог времена.

- У бици са Аустроугарима, док је са положаја извлачено тело погинулог команданта пука, војска је кренула у повлачење, а непријатељ је силовито надирао.У одсудном часу Здравко је повикао: „Браћо, напред, наша је победа!“. Тај његов подвиг и јуриш у крвави окршај спасио је пук тешких губитака, а непријатељску јединицу избацио из строја - рекао је Недељко Шапоњић.

Пошто је 1918. године на, иначе сиромашном, родном огњишту, затекао празну кућу, јунак са Дрине, са ожиљцима на телу и у души од повлачења преко Албаније и тешких борби на Солунском фронту, запутио се у Београд, право код краља Александра Карађорђевића да – тражи хлеба. Краљ је, према Недељковим речима, да би помогао свом ратнику - позвао најбољег београском пекара, а Здравко се одужио преданим радом, завршавајући пекарски занат и купујући уџерицу, па имао пекару, оженио се и ородио.

Милић Шапоњић, из Чачка, пева о јуначким временима Милић Шапоњић, из Чачка, пева о јуначким временима

У неколико књига, где су прилози о јунацима Карађорђеве звезде из нововарошког краја и  Златиборког округа - нема ни помена о Здравку Шапоњићу. Једини траг на који указују породица и потомци је Службени војни лист, број 21, од 1. јула 1915. године (излазио у Нишу), где су имена  одликованих Карађорђевом звездом „за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату против Аустро-угарске 1914-1915. године“, а међу њима је и каплар Здравко Ђ. Шапоњић.

Чекају паркинг и асфалт

Уместо импровизане чесме у Злошници, са које се вода точила из гуменог црева у грању, камену чесму подигле су Лимске ХЕ 2004. године. Према речима Милана Бјелића, тадашњег техничког директора ЛХЕ, у исто време озидане су и Златарска (Суљина) чесма на магистралном путу према Кокином Броду и чесма на Касарни, изнад града.

Уклањање смрча и шибља, проширење простора око чесме, подизање шахте изнад путног пропуста и насипање тампона подржала је Дирекција за изградњу, а радове су извели комуналци.Иницијатори акције кажу да ће ЛХЕ, у оквиру радова на наставку санације пута према Ђенадића Пољу, јесенас асфалтирати део стајалишта за возила намерника и мештана, који се крепе хладном водом.

Предстоји и заштити црева откривеног приликом летошњих радова, те наставак насипања земље за паркинг поред обале реке, а планирана је уградња камере видео-надзора, како би се спречило бацање смећа и да чесма опет буде ругло.    

Спорења око имена чесме

Око назива једне од најпосећенијих чесама у крају годинама трају спорења, а последњих месеци било је и тешких речи, наводно и петиција упућених власти, претњи... Неки чланови фамилије Мандићи кажу да је вода са њиховог имања и да су им комшије Шапоњићи отели име. Друга страна тврди да је називу Шапоњића чесма кумовала општинска администрација (како је, иначе, помиње у извештајима о контроли воде).

- Чесми би требало дати име Брзачка јер је у непосредној близини била Брзачка воденица – рече, мало у шали, на дан откривања белега члан ове фамилије, наводећи и да је једно време у њиховом засеоку живео Здравко Шапоњић.

Четврти, пак, подсећајући на народну мудрост „да нема већег севапа него окрепити воду (извор, чесму) и ћуприју“, кажу да је чесма – народна.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.