Како су изгледале новогодишње честитке пре осам деценија?

Босиљка Гујаничић 29. август 2015. године Друштво Варошани Коментари

Новогодишња честитка Поште Краљевине Југославије Новогодишња честитка Поште Краљевине Југославије

Варош у времену: у галерији „Круг“ Мухамед Ровчанин чува раритете. Ко је био поштар Вук – Вукашин Восковић?

Један од варошких раритета чува уметник Мухамед Хамко Ровчанин.

Када уђете у варошку галерију „Круг“ (чији је кум Бранко Станковић, аутор култне телевизијске емисије „Круг“), а дочека вас власник, Мухамед Хамко Ровчанин, скулптор, сликар, песник, увек вас обрадује нешто ново, дело његове душе, срца и руку.А још ако имате срећу да будете гост, и то бајрамски, у његовој кући, обасут пажњом Хамковом, а посебно његове танане супруге Билсеме, изненађењима и задовољству нема краја.Тада схватите да имате ретку привилегију да вам је Хамко Ровчанин пријатељ без граница, иако сте му у детињству лупали чврге због француског језика.

Новогодишња честитка Поште Краљевине Југославије Новогодишња честитка Поште Краљевине Југославије

Овај човек ренесансних интересовања и склоности, у трагалаштву за оним што је вредно пажње као сублимације људског духа, просто вас толико изненади да се питате да ли је могуће?! Отвара ми Хамко још једну варошку Пандорину кутију, нешто што је остало запретено у времену и простору, било да је лично или варошко.

- Ти знаш да сам се ја једно време бавио професионално фотографијом, уз рад у банци.Остале су код мене многе слике. Тражио сам нешто друго, а набасао на кутију са фотографијама. Оставих време прегледајући и сад ћу ти показати шта сам нашао. И да знаш, чекао сам те да дођеш... Који си разред била на овој слици?

Честитка у стиховима Честитка у стиховима

Узех узбуђено слику: мој разред, четврти, са мојом обожаваном учитељицом Радом Мандић!Навреше успомене! Имена неких мојих школских другова и другарица нисам могла да се сетим.Поклони ми Хамко слику мог детињства, школе, разреда, поклони ми успомене, цео један мој тадашњи дечји живот! А ја, сада, захваљујући њему, умножену слику поклањам мојим школским друговима.

Но, то је био само почетак. Видех слике Вароши некад, Сјенице, Бледа, Београда...

- Е, сад ћу ти показати нешто што не знам да ли си видела икад, а да ли је још ко у Вароши, не знам. Сад ћу донети.

Већ затечена, нисам могла ни предпоставити шта би то могло бити. Нешто изузетно, нешто толико вредно да је изазвало његов уметнички нерв!

- Погледај, јеси ли видела ово?

У изузетно обликованом раму врсног уметника у дрвету, под стаклом, биле су четири дописне карте, као разгледнице.

- Шта је, ово, Хамко?

- То су четири новогодишње честитке за 1938, 1939, 1940 и 1941. годину које је добио од Управе пошта Краљевине Југославије, из Београда, варошки поштар, покојни чика Вук, Вукашин Восковић. Тако је Пошта честитала Нову годину својим службеницима. Предпостављам да су их, ипак, добијали у више примерака и делили грађанима. Варош, на слици је зграда Поште (пројекат чувеног архитекта Момира Коруновића), централе, а испред поштар у тадашњој униформи.

- Невероватно! Ово никад нисам видела. Сећам се чика Вука Восковића, био је плав, диван човек, увек љубазан.

- Окрени рам позади. Прочитај. Свака карта је честитка у стиху! Ја имам само ове четири, а да ли још неко има, не знам. За мене је ово музејска вредност!

- Оне јесу музејска вредност, ако се може рећи а да није претеривање, оне су антика. Толико си ме згрануо, да немам речи.Али, обећавам, распитаћу се!

Данима размишљам о богатству овог града који данас живи на маргинама живота. О овом свету који све ређе хода овим улицама и сокацима и бави се тривијалностима.

Где је нестала Варош? Где је нестао онај варошки дух памети, радозналости, жеље за богатством душе, видика, сазнања? Да ли је могуће да се Варош свела на „Пошто грађа?“. „Ђе си?! „Ево“. „Ти“. „Ево!“ Две вијуге у мозгу!Да ли је то могуће?

О, tempora, o, mores!

Хвала ти, Хамко! Хвала ти што постојиш, јер верујем да ће људи попут тебе оставити трага и у онима који долазе.

Само је светлост вечна! Круг је савршен облик!

„Круг“? Није случајно!

Мухамед Хамко Ровчанин испред галерије „Круг“ Мухамед Хамко Ровчанин испред галерије „Круг“

ПОШТАР

Вук – Вукашин Восковић је цео свој живот радио у пошти.

Ми данас, уз све благодети (?) електронике, мобилних телефона, таблета, сателита који су учинили да планета Земља постане глобално село, а мајке и ћерке, са два краја света пију кафу преко скајпа, не можемо ни замислити шта је тада животу људи значио поштар. Шта је значио Вук Восковић људима у Вароши, а поготово у селима када се ишло пешице или на коњима!Писмо војника, путника, љубавника, ћерке која се далеко удала, сина који је отишао „про б'јела свјета“, а о ратним годинама да и не говорим.

Поштар Вукашин Восковић (1904-1958) Поштар Вукашин Восковић (1904-1958)

Вук Восковић је делио и радости и жалости са свима.Поштар, а свима је род и помози Бог!

Са овог света је отишао 1958. године. Његове ћерке, нажалост, немају ове новогодишње честитке.

Али, ето, Варош, за сада, има ове четири, а надамо се да ће овај текст побудити људе да прегледају своје шкриље и тване, због богатства културе овог града, свих нас.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.